Привремени водозахват Шевељ
После Другог светског рата на Великом Рзаву изграђена је као бујичарска преграда брана „Шевељ“. Током великих поплава у Западној Србији 1965. године била је делимично оштећена, али је одмах након тога санирана.
Преграда је изведена од зидних контрафорова са испуном од ломљеног камена. Узводна страна обложена је бетоном, низводна зиданим каменом, а слапишни део такође је изведен од зидног камена.
Карактеристике бране
- Тип: гравитациона преграда
- Висина: 12,85 m
- Слободан прелив: 23 × 3,25 m, капацитета око 281 m³/s
После санације 1966. године, преграда је у току експлоатације поново била делимично оштећена у десном делу слапишта, где се активирало клизиште.
Улога у систему
Планирано је да са завршетком радова на регионалном водоводном систему буде завршена и брана „Ариље“ („Ђурића Коса“ или „Сврачково“) као трајно извориште. Пошто динамика њене изградње није пратила изградњу система, сирова вода Великог Рзава тренутно се захвата на привременом водозахвату на прегради „Шевељ“.
За потребе захвата искоришћен је објекат првобитно намењен малој електрани (која никад није пуштена у рад). Он је реконструисан и опремљен аутоматском решетком и аутоматским ситом за одстрањивање лишћа.
Преграда је додатно санирана облагањем преливних површина и слапишта армирано-бетонским плочама.
Привремени карактер
Надлежна републичка министарства и комисија за праћење пробног рада указали су да овај водозахват има искључиво привремени карактер. На њему се не може заснивати трајно водоснабдевање, јер ће врло брзо постати недовољан за испоруку потребних количина воде.
То би имало озбиљне последице у водопривредном, санитарном и епидемиолошком погледу за кориснике свих пет општина.
Закључак
Неопходно је убрзати изградњу акумулације „Ариље – Сврачково“, која једина може обезбедити пуно функционисање пројектованог система и сигурне количине воде за све кориснике.