Водоснабдевање пре изградње система „Рзав“
Насеља Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац налазила су се у врло тешкој ситуацији у погледу водоснабдевања. Проблем је био утолико већи што постојећа изворишта нису могла да обезбеде одговарајући квалитет воде, па су се водоводи често искључивали из експлоатације.
Ариље
Ариље је користило неколико мањих извора и бунара у Латвичком насељу. Максимална издашност свих изворишта била је 60 l/s, али се током лета и зиме смањивала за 50%. Због појаве загађења речне воде у Западној Морави, из чијег су се тока прихрањивали бунари, квалитет воде је био угрожен. Недостатак воде био је перманентан, како за становништво, тако и за индустрију.
Пожега
Пожега се снабдевала водом из изворишта поред Скрапежа, капацитета око 100 l/s, што је било недовољно. Додатни проблем била је хаварија 1982. године, када је изливено око 700 тона нафте, а значајна количина продрла у подземље поред изворишта. Извориште је често било искључивано из експлоатације, па је град остајао без воде и снабдевао се цистернама.
Лучани
Лучани су користили речну воду Западне Мораве након пречишћавања на класичном постројењу. Од 1981. године уочено је велико погоршање квалитета воде са појавама мазута, нафте, уља и детерџената. Постојеће постројење није могло да уклони ова загађења, па је често долазило до искључивања водоснабдевања. Вода за пиће довожена је цистернама, док је водовод служио само за санитарне потребе.
Чачак
Чачак је користио бунаре у приобаљу Западне Мораве изнад бране у Парменцу. Издашност је била недовољна, па су коришћени и инфилтрациони базени. Квалитет воде директно је зависио од квалитета Западне Мораве, па су хаваријска загађења често узроковала прекиде у водоснабдевању.
Горњи Милановац
Горњи Милановац је имао недовољне количине воде за становништво и индустрију. Сва изворишта, посебно оно на реци Дичини, знатно су осцилирала у издашности током године. Недостатак воде у сушним периодима стварао је велике проблеме и представљао кочницу даљем развоју града.