Увод
Развој градских насеља после Другог светског рата био је код нас врло интензиван, како у погледу броја становника, тако и у погледу развоја привредних капацитета. Истовремено дошло је и до повећања стандарда становништва. Ови фактори битно су утицали да се повећају и потребе за водом становништва и индустрије.
Постојећи, веома скромни системи водоснабдевања, ослоњени углавном на коришћење подземних вода, нису били у стању да подмире потребе за водом насеља уз Западну Мораву. Погоршање квалитета воде Западне Мораве, због индустријског и хаваријског загађења, одразило се на подземне воде које се прихрањују речном водом. Лош квалитет подземних вода био је углавном узрок за повремено искључење водовода у Пожеги, Лучанима, Чачку и Ариљу.
Проблем водоснабдевања становништва и индустрије у Србији уочен је још пре две деценије. Тада је приступљено систематском изучавању овог проблема. Опсежне студије на којима се радило више година анализирале су потребе у води за становништво и индустрију, расположиве ресурсе подземних и површинских вода и дале предлоге за решавање водоснабдевања појединих насеља.
Основни закључци досадашњих истраживања били су:
- Србија је сиромашна домицилним водама. Са простора уже Србије отекне просечно годишње око 370 m³/s, колико има Дрина на профилу Зворника.
- Србија оскудева у погледу количина пијаће воде, а у погледу квалитета ситуација је још неповољнија.
- Досадашњом експлоатацијом ресурси подземних вода су у знатној мери већ искоришћени. Нова потенцијална изворишта су у приобаљу Саве, али су на таквим локацијама да не могу битно да допринесу решењу снабдевања Србије водом. Због значајног учешћа инфилтрационих речних вода у билансу подземних вода, оне доживљавају деградацију квалитета и често се искључују из система водоснабдевања.
- Значајне количине воде за пиће Србија може да обезбеди коришћењем површинских вода, нарочито оних које се формирају у брдско-планинским подручјима мање изложеним загађењу. Како је њихова основна карактеристика временска неравномерност протицаја, рационална употреба је могућа једино изградњом акумулација.
- Како су изворишта квалитетне воде удаљена од центара веће потрошње, неопходно је формирање великих регионалних система, којима ће се вода из заштићених зона изворишта доводити магистралним цевоводима до потрошача. Ови системи се по правилу ослањају на акумулације.
Оријентација на регионалне системе није само последица природних хидролошких карактеристика вода у Србији. На њу утичу и фактори као што су економичност пословања и већа гаранција квалитета испоручене воде.
Најновија истраживања за потребе Водопривредне основе Србије и Просторног плана Србије потврдила су ове закључке и дала приоритет регионалним системима водоснабдевања. Регионални систем „Рзав“ у свим досадашњим истраживањима и законским документима има значајно место у решавању проблема водоснабдевања градова Западне Србије.